Polusezona u retrovizoru: O prvom mestu, perfektnih 7-0, najdražoj pobedi, najtežoj utakmici, ritualima pred iste…

Košarkaši Radničkog na „zimski raspust“ između dve polovine sezone otišli su uz maksimalan broj „recki“ u rubrici pobede  – sedam,  iz isto toliko odigranih utakmica.

Pred start sezone Dobrovoljci su očekivali „parking“ među mestima u vrhu table. Da li i perfektnih 7-0?

„Zadovoljan sam prvim delom sezone. Dobar rad i pristup doneli su isto tako dobre rezultate. Iskren da budem nisam očekivao da ćemo sa 7-0, odnosno bez i jednog poraza otići na pauzu. Očekivao sam mesto u vrhu table uz Virtus (Pančevo)  i Jedinstvo (Kačarevo), što se za sada pokazuje kao tačno jer ova tri tima zauzimaju prva tri mesta na tabeli“, kaže Srđan Papić potpredsednik crno-belih Dobrovoljaca.

Trener seniora Vladimir Cvetković kaže da je rezultatski gledano zadovoljan onim što je njegov tim pružio jer bolje od sedam pobeda iz sedam utakmica ne može.

„Gledano sa stanovišta nivoa igre,  vidim još  mnogo prostora za napredak. U sportu se ne živi od prošlosti , a ova pozicija na tabeli je trenutna i svi ćemo je brzo  zaboraviti ako ne nastavimo sa novim pobedama. Želim da dobo radimo, to je glavni preduslov da se nadamo dobrim rezultatima.  Mada se u sportu vreme dobrog rada i vreme dobrih rezultata retko kada poklope.“

A nešto slično poslednjoj rečenici prethodnog pasusa dogodilo se Radničkom na premijeri sezone (3. oktobra) protiv Opova 99 u Kovinu gde je naš tim bio formalni gost. Iako je razlika u klasi bila neosporna Radnički je  do konačnih i ubedljivih +35 (83:48) najvećim delom došao tokom poslednjih 10 minuta koje je rešio u svoju korist 33:10. Uz prvu pobedu ostaće upamćena i odlična igra mladog Alekse Lakićevića (15 godina) koji je ubacio 10 poena u ovoj četvrtini, kao i debi u seniorskom sastavu njegovog „klasića“ Uroša Pušonjića. 

Sledeći rival Radničkog bio je BNS u Banatskom Novom Selu (18. oktobar) sastav čiju okosnicu čine igrači pančevačkog Tamiša koji se kale u ovom timu.  Iako su crno-beli bili poprilično rezervisani sa prognozama pred početak ovog susreta, na parketu su bili daleko „pričljiviji“ i ubedljivo došli do drugog trijumfa – 86:62, a već posle prvih deset minuta (26:10) u mnogome su olakšali put do pobede.

Košgeterski do pobede crno-bele je predvodio Jakov Papić sa 34 poena („ključ dobre igre bio je popijeni enerdžis jabuka-kivi u podne na dan utakmice“, zajednički je zaključak pomenutog strelca i potpisnika ovog teksta). Marko Bogdanović ubacio je 20 poena, a prvi deo sezone komentariše ovako:

„Iskreno poprilično sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima, s obzirom da smo imali nekoliko utakmica gde  – ‘ništa nije ušlo’, ali smo opet izlazili kao pobedinici. Mislim da je svaka pobeda bila zaslužena i nadam se da se ova ‘nula’ u rubrici porazi neće menjati.  A to mislim da ponajviše zavisi od našeg pristupa. Kvalitet smo već pokazali da imamo.“

Na ovom susretu Luka Anušić bio je treći strelac Radničkog (19 poena). Centar crno-belih bio je i najveći optimista (ispostavilo se s pokrićem) s obzirom da je verovao da Dobrovoljci na pauzu mogu bez poraza.

„Lagao bih kada bih rekao da nisam zadovoljan uspehom koji je do sada postignut, ali isto tako mislim da smo se u nekim situacijama na  pojedinim utakmicama gubili, što bi svakako bilo dobro da promenimo u nastavku.

Mislim da imamo predispozicije da budemo još bolji i ubedljiviji u pobedama i igri na terenu. Ali, da u svakom slučaju sam očekivao da ćemo prvi deo završiti sa maksimalnim brojem pobeda.  Poznajem momke, ovo mi je druga sezona u Kovinu, i znam šta sve možemo.  Isto tako poznajem kvalitet ekipa u ligi tako da sam svakako očekivao ovaj rezultat.“

Treće kolo (24. oktobra u Kovinu), donelo je najuzbudljiviji susrert dosadašnjeg dela prvenstva. Za Radnički to gotovo da postaje tradicija – duel sa Jedinstvom. Tim iz Kačareva prošle godine „pao“ je u hali Đura Jakšić škole posle dva produžetka, a ove godine je „40+“ minuta za dlaku izbegnuto. Sudbinu Jedinstva sa penala zapečatio je Jovan Bibić za konačnih 66:62, a Radnički je nakon 13 viška (34:21) sredinom druge deonice,  pred start finalnih deset minuta jurio minus od osam poena (47:55). Valja pomenuti i odličnu rolu Sportiste opštine Kovin za 2020. godinu Jakova Samardžića koji je uz 8 skokova i 4 poena nanizao čak 12 od 17 asistencija Radničkog.

Ovaj susret su i naši sagovornici većinom ocenili kao onaj u kojem se „tražio merač pritiska više u hali“.

„Najteža utakmica u svakom smislu te reči bila je protiv Kačareva kod nas. Tu utakmicu smo pobedili zahvaljujući maksimalnoj koncentraciji u finišu. I prvi deo sezone, ostaće mi upamćen po trojci protiv Kačareva (smanjio vođstvo rivala na 55:52 prim. aut.) u tim trenucima smo se rezultatski vraćali.“, objašnjava Luka Anušić.

„Definitvno Jedinstvo u Kovinu. Najteža utakmica u polusezoni. Čak je i Virtus, po mom mišljenu, pao lakše u Pančevu. A Jedinstvo pamtim i po tome što sam tu utakmcu bio baš očajan“, iskren je Marko Bogdanović.

Kako direktno na terenu, istu emociju ova utakmica donela je i u „Loži kraj radijatora“ među upravom.

„Jedinstvo iz Kačareva kod kuće,  najteža utakmica u prvom delu sezone. Čvrst i jak protivnik. Sa njima su naše utakmice uvek neizvesne. Prošle godine smo ih dobili u Kovinu tek posle dva produžetka“, kaže Srđan Papić.

Posle Kačareva usledio je još jedan derbi. U Pančevu protiv Virtusa. U tom trenutku Radnički i Virtus bili su jedina dva tima bez poraza. Utakmica je opravdala derbi, a Radnički odneo tesnu pobedu 78:74, iako su oba rivala imala periode igre kada su mogli da prelome susret u svoju korist. Pančevci su imali rekordnih sedam viška početkom treće, a Radnički 11 na startu četvrte deonice.

Najefikasniji u Radničkom bio je Jakov Papić sa 30 poena, dok je Marko Bogdanović postigao 19.

„Meni lično najteža utakmica u svakom smislu bilo je gostovanje  Virtusu! Dokaz za to je zadovoljstvo koje je usledilo nakon utakmice. Što je protivnik teži, to je i tvoja radost posle utakmice veća – po tome to merim“, kaže trener Cvetković i dodaje: „A emotivno su po pravilu najteže one utakmice koje su ‘unapred dobijene’, gde bukvalno svi pomisle ‘ma lako ćemo’, tada dolazi do opuštanja tima, a onda je na treneru da  vrati  to na pravi kolosek.  To je umetnost, često i sreća … takva je bila ona sa Kačarevom u Kovinu“

Posle gotovo mesec dana pauze zbog dve odložene utakmice i „praznog hoda“ zbog rasporeda usled neparnog broja ekipa u ligi Radnički je dočekao KK BNS. Pomenuti „ler“ u treninzima i takmičarskim utakmicama ostavio je traga na crno-beloj četi, pa je posle „rudarskog“ posla upisana peta pobeda u sezoni. Novoseljani su ovoga puta savladani 78:68, a Radnički je odlučujuću prednost koja je trasirala put pobede, ostvario između 33. i 35. minuta.

Šesti trijumf Radnički je ostvario u Kovinu protiv Neolita. „Pukla“ je „stotka“ 105:66, a uz upis svih igrača (izuzev Mitića) u listu strelaca, ostaće upamćeno i 5 ubačenih trojki iz 6 pokušaja Ilije Sarmeša. Ovo je ujedno i događaj po kojem njegov klupski kolega Marko Bogdanović pamti prvi deo sezone:

„Moj utisak polusezone je svakako ova utakmica i pet trojki Ilije Sarmeša. Jako mi je krivo što nije bilo publike, s obzirom da svi znamo kako reaguju na svaki njegov poen, mislim da bi se to po podne hala ‘zapalila'“.

Sedmu pobedu, kojom je spuštena zavesa na prvi deo sezone ostvarena je u Plandištu protiv Agrobanata 91:71, uz maestralnu treću deonicu koja je pripala našem timu 33:9.

„Uz dosta dobrih momenata i poteza tokom polusezone izdvojio bih utakmicu u Plandištu kada su mlađi igrači preuzeli odgovornost i odigrali zrelo“, kaže potpredsednik Papić.

„Pamtim milon detalja koje su mamili osmehe na licima igrača koje treniram . To je bukvalno sve, i koševi i dodavanja i reakcije sa klupe. ..to je taj osećaj kada vidim da je svako našao neku ulogu u timu i radi je uz osmeh. 

Verujte mi, da samo gledam da igrači osećaju zadovoljstvo što se bave ovim prelepim sportom i trudim se da ne unosim tenziju koliko god je to moguće u datim okolnostima.  Kada toga ima, rado ćemo se sećati ove sezone! Ja živim za te lepe uspomene, a košarka mi ih je mnogo donela!“, objašnjava Cvetković.

Radnički na otvaranju drugog dela sezone čeka izuzetno teško gostovanje u Kačarevu. Posle prve utakmice i pobede od 66:62 u Kovinu trener Cvetković je izjavio da se „sreća zaslužuje“.  Da li je potpomažu i rituali i da li ih ima među crno-belima, naši sagovornici odgovaraju ovako:

„Imam ustaljeni ritual. Gazim uvek prvo desnom nogom na parket“, kaže Luka Anušić.

„Pre svake utakmice se pomolim i prekrstim. Košarka mi je u tom smislu veza sa religijom i šta god da mi se desi na terenu i u životu zahvalan sam“, reči su Marka Bogdanovića.

Među strukom je situacija ovakva:

„Uhhhh, ima toga puno . Nikada ne nosim patike i garderobu u kojoj smo gubili utakmice prošle godine. Pevam uvek u sebi neku pesmu dok se ekipa zagreva. Ove sezone  pred svaku utakmicu pozovem svog najboljeg prijatelja i tako ću dokle god ne izgubimo. Za sada se redovno javlja, to su neke  stvari koje me umire.“

Ima li rituala među upravom pre početka utakmice? Za posle se zna (smeh).

„Imamo ritual, ali ne smem da ga odam dok ne uđemo u viši rang (smeh)“, kaže Srđan Papić.

error: Content is protected !!